Јована Тодоровић: Лист Стражилово

 

 

Лист Стражилово био је један од познатих новосадских књижевних часописа у 19. веку. Главни уредник и власник био је Јован Грчић (1855-1941), а лист је штампала Српска штампарија дра Светозара Милетића у Новом Саду. Покретање овог листа било је идеја тзв. Дружине око „Стражилова“, коју су чинили Јован Грчић, Ђорђе Дера, Милан А. Јовановић, Стева Милованов и Георгије Магарашевић. 

Први број изашао је 3. јануара 1885. године и лист је са поднасловом Лист за забаву, поуку и књижевност излазио закључно са бројем објављеним 29. децембра 1888. године. Тада је уследио прекид у излажењу Стражилова, када је оно припојено Јавору, да би се лист поново покренуо 5. јануара 1892. године са поднасловом Лист за песништво, поуку, уметност и књижевност. 

Јован Грчић

Током прве серије, Јован Грчић се као уредник у огромној мери ослањао на сарадњу Павла Марковића Адамова и Милана Савића, а током друге серије на Тихомира Остојића. Штавише, током друге половине 1885. године Милан Савић обављао је улогу главног уредника Стражилова.

Када су у питању рубрике, Стражилово се скоро па сасвим уклапа у модел забавно-поучне периодике. Рубрике су биле организоване шаблонски, уз мале измене кроз време. Тако су постојале рубрике „Песме“, „Приповетке и глуме“, „Књижевни чланци“, „Разни чланци“, „Путописи“, „Књижевност и уметност“, „Листак“, „Листићи“, „Ковчежић“, итд. Објављивали су се различити прилози: поезија, приповетке, драме, путописи, студије, читуље, афоризми, поуке из медицине, критичке оцене и прикази, повремено чак и музичке композиције. Када је реч о илустрацијама, у Стражилову их је објављено врло мало. Најчешћи ликовни прилози били су портрети писаца, те проналазимо нацртане портрете Лазе Лазаревића, Јакова Игњатовића, Војислава Илића, Милана Савића, Симе Матавуља, Милке Гргурове Алексић, али и других културних делатника.

Доминанта у садржају била је свакако књижевност. У Стражилову је објављено преко 420 изворних песничких текстова. Током прве серије, доминирали су песнички текстови Војислава и Драгутина Илића, а током друге кључна песничка фигура постаје Милета Јакишић. Истичу се и прилози Јована Дучића и Алекса Шантић, док се у последњем годишту оглашавају и Лаза Костић и Јован Јовановић Змај. 

У Стражилову је објављивана и преводна поезија, углавном романтичарска, те се појављују песме Шандора Петефија, Александра Сергејевича Пушкина, Гетеа, Хајнриха Хајнеа и Михаила Љермонтова. Најпознатији приповедачи који су објављивали у Стражилову пак јесу Симо Матавуљ, Јанко Веселиновић, Милан Савић, Бранислав Нушић, Драгутин Илић и Светозар Ћоровић. У складу са епохом, доминира реалистичка приповетка. Наравно, Стражилово није занемаривало ни народну књижевност. Редовна рубрика била је и „Оцене и прикази“, за коју је постојала намера да врши строгу селекцију, да пружа препоруке ваљаних дела и осуђује лоша, али не може се рећи да је то спроведено на начин изнет у манифестном тексту. Врло је важно да се у Стражилову доста простора пружало и страним књижевностима. Поред текстова који се баве страним књижевностима, ту су и бројни преводи. У избору преведене књижевности види се упућеност у главне тенденције у европској књижевности и отвореност ка модернизму, иако се фокус ставља на словенске ауторе.

Током две серије, објављено је укупно деведесет и два броја Стражилова. Последњи број изашао је 2. октобра 1894. године. Тада се на последњој страни Јован Грчић обратио читаоцима текстом „Поштованим читаоцима 'Стражилова'“, у коме је истакао да је то последњи број и изложио разлог укидања часописа: издавач Стражилова, Лука Јоцић, предложио је да се издавање часописа обустави због малог броја претплатника и пословања с губитком. Био је то дефинитивни крај листа, а његов уредник тада се захвалио сарадницима и истакао је да је овим листом хтео што више да послужи српској књижевности. Сагледа ли се позиција Стражилова у историји српске књижевне периодике, важно је истаћи да је то био лист у коме се види прелаз из типичне забавно-поучне периодике ка модернијој књижевној периодици. Речима Душана Иванића, види се преусмерење од књижевног листа као збира забавно-поучно-информативно-критичких прилога ка листу као књижевном и критичко-научном медију.

 

Литература:

 

Иванић, Душан. Забавно-поучна периодика српског реализма: Јавор и Стражилово. Нови Сад: Матица српска;  Београд: Институт за књижевност и уметност, 1988.