ЛАЗАР ЛАЗАРЕВИЋ (Старији): 1803 (Сремски Карловци)-1846 (Нови Сад), драмски писац, прозаиист, песник.Школовао се у родном месту и Суботици, а гимназију завршио у Новом Саду 1822.године (професори су му били Магарашевић, Шафарик....). Након тога наставља студије у Сегедину и Кежмарку (ту упознаје и нешто млађег Стерију), где по њиховом окончању полаже и адвокатски испит – 1827. Сели се у Пешту и тамо налази запослење као општински нотарош, укључујући се интензивно у српске литерарне и културне кругове. Управо у „пештанском периоду“ штампа своја два најважнија дела, оба 1829: најпре историјску драму Владимир и Косара а мало после ње и комедију Пријатељи.
Крајем 1829. године долази у Нови Сад адвокатским пословима, али како већ у јануару 1830. умире његов некадашњи професор Георгије Магарашевић (Лазаревић говори на комеморативном скупу одржаном тим поводом!)-конкурисаће на упражњено место професора угледне новосадске Гимназије. Пошто је примљен, од јесени 1830.године па до смрти ради тамо као професор: савременици сведоче да је био омиљен међу ђацима, поштован од колега, ведрог духа и боемског начина живота (што је, вероватно, био један од разлога честих финансијских проблема у које је упадао).
Преминуо је марта 1846. у својој кући (новосадска улица Беле лађе), а сахрањен је у порти Саборне цркве града где је провео последњу деценију и по живота. Петнаест година након његове смрти отпочело је у Новом Саду са радом Српско народно позориште а једна од две представе игране на отварању били су Лазаревићеви Пријатељи. Овај драмски текст се у стручној литератури третира као “прва оригинална српска комедија”, а писан је у духу класицистичких комедиографских правила.
Неколико објављених песама Лазара Лазаревића није од већег значаја, али два хумористичка прозна рада могу бити занимљива као микро-антиципација неких потоњих наших прозаиста (Јакова Игњатовића, пре свега).
Коментари
Постави коментар