„Седмица”, недељни лист за науку и забаву. Излазио је у Новом Саду од 7. јула 1852. до 18. децембра 1858. као додатак политичког листа „Србски дневник”. Оснивач и уредник био је др Данило Медаковић, а последње године као уредник био је потписан Ђорђе Поповић (касније: Даничар), који је још од 1855. био стварни уредник.
У листу је објављивана поезија, кратка проза (новеле и приповетке), роман у наставцима, превод, есеј, путопис, животопис (биографија), народопис (етнографија), историја, хроника, критика, књижевне вести, пословице, путопис, афоризам, стара писма... Доносио је забавне, књижевне и историјске радове, оригинале и преводе, често преузимао прилоге из других књига и периодике. Штампан је старом ортографијом (српско-рускословенска редакција).
Иако кратак недељни додатак, лист је био одлично одражавао стање тадашњих књижевних струјања на прелазу из просветитељско-дидактичке у романтичарску фазу. Данило Медаковић успео је да као сараднике привуче најзначајније српске писце и културне раднике. Део уређивачког одбора чинили су до 1855. Јован Ђорђевић, Јулије Радишић и Ђорђе Натошевић. У листу су, углавном поезију, објављивали Јован Хаџић (Светић), Јован Стерија Поповић, Јоксим Новић Оточанин, Никола Боројевић и Васа Живковић, а од млађих Јован Илић, Љубомир Ненадовић, Милица Стојадиновић Српкиња и други, који су неговали поетске вредности које су формирале српски романтизам. Своје прве песме су у „Седмици” објављивали Ђура Јакшић, Јован Јовановић (касније: Змај), Лаза Костић, Стеван Каћански, Јован Андрејевић Јолес и други. У преводу су објављивани аутори као што су: Бајрон, Шилер, Петефи, Лесинг, Гогољ, Пушкин, Дикенс, Јокаи, Русо, Сервантес, Љермонтов, а пред крај излажења објављена је и бајка „Година” Ханса Кристијана Андерсена, у необичном поетском преводу Ђорђа Марковића Кодера. Драгоцени су историјски чланци Илариона Руварца, Данила Медаковића, Мавра Орбина, Франца Миклошича, као и полемике о језику, књижевноисторијска грађа, хумористички прилози Ђорђа Рајковића, карикатуре новосадског сликара Димитрија Аврамовића.
Аустријска цензура је често интервенисала и пленила лист, да би га на крају и забранила кад су почели да се објављују и недвосмислено политички текстови са панславистичком интонацијом као и са идејама о помирењу Срба и Мађара, на шта је гледано као потенцијални фактор против аустријских интереса.
„Седмица” је дигитализована и доступна на сајту Дигиталне Народне Библиотеке Србије.
Коментари
Постави коментар