„Даница”, лист за забаву и књижевност. Најзначајнији књижевни часопис српског романтизма. Излазио је у Новом Саду од 4. марта 1860. до 1. септембра 1872, три пута месечно, на 16 страна, у формату 22 cm. Лист је покренуо, издавао и уређивао Ђорђе Поповић Даничар. Одговорни уредник од бр. 1 (1872) био је Ђорђе Рајковић, а власник и издавач Игњат Фукс. Штампан је испрва у Епископској печатњи, а касније код Игњата Фукса. „Даница” је ушла у историју српске књижевности и као први српски часопис штампан Вуковим правописом. У првом броју је уредник објаснио да је опредељење за правопис ствар практичности и напредности, да није пропаганда, и да неће одбити прилоге које добије у старој ортографији, о чему, на пример, сведочи и песма покојног Јована Стерије Поповића већ у броју 2, и прилози Јована Хаџића у бројевима 3, 9 и 10.
Часопис је доприносио развијању национално-ослободилачке мисли код Срба и био је снажан подстрек духу Уједињене омладине српске, залажући се за уједињење српског народа, док је у књижевности неговао поетику романтизма. У листу је објављивана поезија, кратка проза (новеле и приповетке), превод, есеј, путопис, животопис (биографија), народопис (етнографија), историја, хроника, критика, вести из света књижевности и позоришта.
У оно време познатији сарадници: Милан Кујунџић Абердар, Ђура Јакшић, Јован Драгашевић, Јован Илић, Јован Јовановић Змај, Стеван Владислав Каћански, Коста Новаковић, Лаза Костић, Љубомир Ненадовић, Ђорђе Рајковић, Јован Хаџић (Светић), Јован Суботић, Аца Поповић Зуб, Милорад Поповић Шапчанин, Јован Сундечић, Антоније Хаџић, Јован Ђорђевић, Јаков Игњатовић, Јоксим Новић Оточанин, Драгиња (Драга) Димитријевић, Мита Поповић, Илија Огњановић, Емил Чакра, Коста Руварац, Јован Андрејевић (Јолес), Јован Грчић Миленко, Стојан Новаковић, Милан Ђорђевић, Јован Ристић. У складу са политиком часописа објављивани су и преводи Шекспира, Гетеа, Гогоља, Пушкина, Тургењева, Хајнеа и других.
Након 1866, када се Ђорђе Поповић разишао са Уједињеном омладином српском и покретом Светозара Милетића, часопис су напустили најквалитетнији сарадници и превладали су медиокритети, што је био индикатор почетка (пр)опадања читавог српског романтизма.
Услед недовољног интересовања читалачке публике, часопис је прво престао са излажењем 20. августа 1870. Потом, кад је Ђорђе Поповић постављен за школског референта, обуставио је часопис после 22. броја 1871. Штампар Игњат Фукс је због ранијег угледа часописа покушао да га обнови под уредништвом Ђорђа Рајковића, али је из тог подухвата изашло је само девет бројева.
„Даница” је дигитализована и доступна на сајтовима Дигиталне Библиотеке Матице српске и Дигиталне Народне библиотеке Србије.
Коментари
Постави коментар