 |
| Новак Радонић - Портрет М. П. Десачнића |
Рођен у Новом Саду 1833, школовао се у родном граду а потом у Сремским Карловцима, Бечу и Паризу. Бавио се адвокатуром, а неизбрисиве трагове у српској историји оставио је као политичар, културни радник, новинар и књижевник.
 |
| Фотографија младог М. П. Десанчића |
Потиче из угледне и старе, имућне новосадске трговачке породице па је сходно томе доста путовао и стекао веома широко образовање (занимљиво да му је у најранијој младости приватни учитељ био Светозар Милетић, за кога ће се касније и политички везати). Још током студија започиње своју публицистичку делатност коју наставља и након тога:1855. постаје стални дописник "Deutsche Vierteljahrschrift"-a, а нешто касније исте године и немачког листа "Augsburger Allgemainen Zeitung". Од 1856. године пише и за српске листове и новине: највише објављује чланке у новосадском „Србском дневнику”.
Новинарску делатност наставља да проширује 1858. у листовима "Nord", "Endepans bensz" и "Ost und West". Његов јавни књижевно-научни рад може се пратити од шездесетих година 19. века када публикује две брошуре на немачком језику, а 1862. године излази му на српском језику у Новом Саду књижица (као превод са немачког), под насловом: Народност и њен државно правни основ. Написао је једну романтичарску новелу 1862. а потом објављује приповетку Вереница Црногорка (Нови Сад 1863), драму Бранивој кнез Захумски (Нови Сад 1868 - драма је изведена у Српском народном позоришту 1869! - мемоарске списе Успомене из год. 1848-49 (Нови Сад 1889) и Покојници, I (Нови Сад 1899), те путопис Путне успомене (Нови Сад 1896). Од 1883. почиње да публикује,у засебним књигама, своје Беседе ( I-IV) а есеји о српским писцима и културним радницима излазили су му током друге половине XIX века у „Даници“, „Застави“, „Летопису Матице српске“, „Бранику“, „Јавору“, „Народу“, „Српском колу“. 1867. године постаје почасни члан скупштине Српског народног позоришта у Новом Саду, 1869. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва у Београду из реда "Хрвата и Срба" (пречана); Члан је Књижевног одељења Матице српске од 1865. а у њеном Управном и Књижевном одбору био је 1873-1874 године.
 |
| Урош Предић - др Михаило Полит Десанчић, Галерија Матице српске |
Од априла 1861. године креће његова политичка каријера:Тада је именован за великог бележника Сремске жупаније: исте године постаје изабрани посланик хрватског сабора у Загребу (као представник иришког среза), а исту функцију обављаће 1865-1869.Био је најближи сарадник Светозара Милетића, вође Српске народне слободоумне странке која је активно деловала и преко свог листа "Заставе": овде су исписали неке од најлепших страница српске историје грађанске Војводине. Био је између 1873 и 1884. године четири пута за редом посланик Угарског сабора, биран у Банату као представник Српске народне странке у Панчевачком и Уздинском изборном срезу.
 |
| М. П. Десанчић у познијим данима |
До 1913. готово стално је биран за Угарски сабор: његови говори тамо били су поткрепљени правним доказима и имали су толико јак одјек у јавности, да је Јосип Јурај Штросмајер у писму Фрањи Рачком написао да Полит више вреди него сви хрватски посланици заједно (њих 33) у Угарском сабору!
У Новом Саду је најпре живео у Дунавској, а касније Грчкошколској улици. Постао је почасни члан Српске краљевске академије1892.године.
Умро је 30. марта 1920, на породичном имању његове ћерке Владиславе, јужно од Темишвара. Сахрањен је најпре на српском гробљу у Темишвару. Сада се његов гроб налази на Успенском гробљу у Новом Саду.
 |
| Гробница породице Полит |
Уз данашње књижевноисторијске перспективе, најзанимљивије су његове Успомене које су у целости објављене у Новом Саду 2006. године (већи њихов део до тад је био у рукопису) а у којима је врхунским а непретенциозним стилом сведочио о бројним савременицима из света књижевности, културе и политике-као и о сопственим животним путањама које су биле изузетно занимљиве.
 |
| Петар Добровић - Михаило Полит Десанчић, Галерија Матице српске |
Коментари
Постави коментар