Тијана Николић: Доситеј Обрадовић и Нови Сад

Димитрије Доситеј Обрадовић (Чаково, румунски Банат, 1739 – Београд, 28. март 1811), просветитељ и педагог, зачетник рационалистичке филозофије просвећености код Срба, монах у фрушкогорском манастиру Хопово. Родитељи су му рано преминули. О њему се старао тетак Никола. Основну школу завршио је у родном Чакову након чега одлази на занат, за шегрта код једног капамаџије у Темишвару. Обузет верским заносом побегао је у манастир Хопово, 31. јула (по н. к. 12 августа) 1757. године. Замонашио се 17. фебруара 1758. Приликом пострига добио је монашко име Доситеј, по његовом узору, старом хришћанском светитељу, који је побегао из богате куће у пустињу, одајући се молитвама и испосништву. У Сремским Карловцима 16. априла 1758. рукоположен је за ђакона. У жељи за школовањем и образовањем напустио је манастир Хопово 2. новембра 1760. године. Тада почињу Доситејева путовања и образовања.

Лако се може направити списак места кроз које је Доситеј пролазио и у којима је боравио. Из тог списка видело би се да Доситеј никада није био у Новом Саду. Према остављеним записима, Доситејева путања кретања могла је само једном пролазити кроз Нови Сад – 1778, кад је из Сремских Карловаца путовао за Велики Бечкерек, и даље Банатом у посету родбини. Иако нема трагова да је Доситеј боравио у Новом Саду, он свакако није био без додира са Новосађанима. Из његових писама види се да је у Новом Саду био присутан у књижевном смислу. Дописивао се са Емануилом Јанковићем, Лазаром Драгојевићем, Јефтимијем Захарићем. Новосадска читалачка публика могла је Доситејеве књиге да купи код Дамјана Каулиција за једну форинту у сребру. Из Доситејевог писма види се да је новосађанин Јефтимије Захарић такође био посредник у продавању Доситејевих књига ('примао је новац за књиге'). Константин Каулиције, „књигопродавац у Новом Саду“, издао је о свом трошку Доситејеве „Буквице“ (Беч 1830), из рукописа који је био на чувању код новосадског трговца Георгија Кирјаковића. После Доситејеве смрти, кад је Павле Соларић објавио да има Доситејев рукопис („Втору Част Собранија Разних Нравоучителних Вешчеј“) и да ће га штампати, у огласима је навео да ће претплату у Новом Саду примати „Г. Г. Братија Захарич, грађани и купци новосадски“.

Први списак Доситејевих пренумераната штампан је на крају књиге „Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича: Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе“ (Будим 1818), у ком су побројани његови новосадски читатељи:

(По српском, без занимања) Арсеније Теодоровић (Доситејев портретиста – 1794), Катарина Теодоривић, Јефтимије Захарић, Теодор Захарић, Александар Јефтимије Захарић, Секула Теодор Захарић, Александар Павле Манојловић, Димитрије Георгије Кирјаковић, Теодор Георгије Кирјаковић, Јован Хаџић, Димитрије Димшић, Михајло Јанковић, Браћа Крста Шилић, Харис Атанасијевић, Софроније Јаношевић, Исак Грујић, Стефан Марковић, Никола Јоаким Стојановић, Јулијана Филиповић, рођена Јанковић, Јован Иванић, Василије Капдеморт, Сава Пајевић, Јован Димитријевић, Козма Георгијевић, Филип Недељковић, Кирил Јовановић, Јован Мак. Петровић, Димитрије Димитријевић, Павле Георг. Стојковић, Константин Крачић, Василије Поповић, Никола Бабић, Јован Атанацковић, Јаков Мунџић, Кирил Мијушковић, Јован Грујић Крачун, Петар Марковић, Константин и Александар Миросављевић, Јован Николић, Вук Маринковић, Петар Станојевић, Максимилијан Станојевић, Аврам Поповић, Симеон Милаковић, Сава Сремац, Стефан Василијев. Стајић, Тимотеј Атанацковић, Константин Мишић, Димитрије Георгијевић, Јован Адамовић, Атанасије Врушић, Филип Костић.

У Новом Саду постоји Улица Доситејева у јужном делу Салајке.